Informatika

Фолклор је уопштено име за уметност која, у устаљеним традиционалним облицима, живи у народу. Ова уметност прелази од старијих на млађе. Дуг развојни и вековни пут утицао је на преношење оригиналности народних творевина. Као и све остало, народна уметност еволуира. Ово се у музици лако уочава на песмама са истим текстом које се на разним удаљеностима интерпретирају на разне начине. Исто се дешава и са народним играма: народна кола данас и она од пре педесет година, иако са истим именима и називима, разликују се. Народни дух, најснажнији покретач свих идеја у уметности, никада не мирује. Народ обавезно и увек ствара своју уметност, са својом етиком и посебном карактеристиком. Проучавајући фолклор научници реконструишу духовну вредност и културну прошлост народа. Музички фолклор преноси се предањем и помаже нам да упознамо народно стваралаштво прошлих епоха.

 

1.Proveri prostorije u kojima učiš

2. Obezbedi odgovarajuće osvetljenje

3. Uradi plan rada učenja za svaki dan

4. Na stolu drži samo onaj materijal koji obrađuješ

5. Uči uvek za radnim stolom

6. Uču uvek u isto vreme

7. Sarađuj sa drugovima u sobi

8. Uči gradivo istog dana, ili odmah drugi dan posle obrade nastave

9. Pripremi sav materijal za učenje

10. Uloži napor i usmeri misli nsamo na ono šta učiš

11. Imaj u vidu cilj koji treba da postigneš

12. Uči sa razumevanjem

13. Čitaj samo očima/u sebi/

14. Nastoj da shvatiš ono što ti se učini teškim

15. Uči aktivno 

Strategija

Rimska strategija zasnivala se na formiranju cilja odredjenog napada ili odbrane (drzave, grada, jedinice...). Deli se na ofanzivnu i defanzivnu, a pred njih i improvizovanu koja je bila kombinacija prethodnih.

Taktika

 

Rimska taktika zasnivala se na samom nacinu ratovanja, odnosno na nacinu dolaska do cilja. Zavisila je od samog vojskovodje i zapravo je ona odnosila bitke. Najveci takticari su bili Gaj Julije Cezar, Publije Scipion Afrikanac, Gnej Pompej, Marko Antonije i Marko Kras. 

Интернет је светски систем умрежених рачунарских мрежа који је трансформисао начин на који функционишу комуникациони системи. Почеци интернета се вежу за стварање ARPANET-а, 1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД. Данас, интернет повезује милијарде рачунара широм света на један нехијерархијски начин.

Volela bih da se vratim u proslost, u vreme kad nismo bili izgubljeni. U vreme nase srece. Samo da sapnem sebi ,, Uzivaj, jer nista ne traje vecno. Nemoj da poverujes da ce to sto imate trajati''. Grlila bih ga vise, ceskala po ruci i ljubila po kapcima. Znam ni to ne bi bilo dovoljno i i dalje bi mi nedostajao. Ali bar bih bila spremna na kraj, jer kad poverujes da nema kraja, kraj te ubije. 

 

                                   РИМСКИ ГРАДОВИ НА ТЛУ СРБИЈЕ

 

 

   Увод

Територија Србије, осим Бачке и већег дела Баната, налазила се шест векова у склопу Римске империје. За то време настали су велики градови (Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум, Наис...). У њима су подизане палате, позоришта, амфитеатри, јавна купатила са фрескама и мозаицима велике вредности. Сем градова, отворени су и многи рудници, изграђени добри путеви и подигнуто је неколико царских палата и летњиковца (Ромулијана, Медијана). Неке од ових споменика осварили су, по жељама и налогу самих царева, најчувенији градитељи и уметници, а међу њима има и оних који су од највећег значаја за реконструкцију римске политичке, привредне и културне историје.

На територији данашње Србије, у том времену, рођено је седамнаест римских императора. Били су то Трајан Деције, Хостилијан, Клаудије II Готски, Аурелијан, Проб, Максимин Херкулије, Констанције Хлор, Галерије, Максимин Даја, Флавије Север, Константин Велики, Лициније, Констанције II, Ветранион, Јовијан, Грацијан и Констанције III.

 

   Sirmium 

 

Ha једном од завоја реке Саве, на самој граници провинције Паноније, на стратешком месту на коме су се спајали главни римски путеви, под јужним обронцима Фрушке горе, између мочвара и речних рукаваца, од илиријског древног насеља, развио се град који су римљани прозвали Сирмијум.

У Сирмијуму се састајало неколико саобраћајница. Најважнија је она која је из Италије водила ка Сингидунуму и даље, према источним провинцијама Царства. Друга је повезивала дунавску границу са Сирмијумом. Још два пута су ишла на југ ка Далмацији, као и на запад, према ушћу реке Босне.

 Остаци античког Сирмијума највећим делом су скривени испод данашње Сремске Митровице, 60 km западно од Београда, на северној обали реке Саве, у непосредној близини планине Фрушка гора.

 

   Царска палата са хиподромом

Царска палата из четвртог века, идентификована је у остацима највеће грађевине искoпане у Сирмијуму. Палата је била правоугаоног облика са двориштем у средини. Данас су само фрагментално откривени њени делови. Добро су очувани уређаји за централно грејање - хипокаусти (носиоци дуплих подова за пролаз загрејаног ваздуха).

Око форума су до сада откривене терме, највероватније цара Лицинија.

Цео град су опасавале моћне зидине, а у његовом централном делу налазио се форум, на којем су се налазиле јавне грађевине.

 

   Уметност

Скулптуре, мозаици и фреске, које су откривене на подручију Сремске Митровице, показују да су у Сирмијуму радили прворазредни уметници и декоратери. Зато је и разумљиво што га Амијан Марцелин назива „многољудном славном мајком градова“ и што Теофилакт Симокат пише да је то „славан град, на великом гласу у Европи“.

Квалитетан рад је представљала глава Аполона. Пронађена је и глава Меркура, као и глава угледне римљанке.

У квалитетене радове спада и непотпуна статуа Диониса са крчагом у руци (недостају глава и ноге испод колена). Пронађене су и две статуе Викторије које су знатно оштећене.

"Сунчани сат" је израђен у облику шкољке са урезаним радијалним линијама, које означавају сунчане часове. Од казаљке је остао очуван само корен гвоздене шипке. Практичну вредност сату даје хоризонтална линија, која је урезана на лучној линији шкољке. На ту линију пада сенка казаљке сваког 21. марта и означава да је прошла једна година. Астрономске и математичке анализе су показале да је та хоризонтална линија урађена веома прецизно, и то у складу са географском ширином Сремске Митровице, а да је сат буквално непогрешив. 

 

 

Данашњи Београд лежи на остацима некадашњег моћног античког града Сингидунума кој и су Римљани почели да граде у I веку.

Назив Сингидунум је сложеница од речи Синги и дунум. Реч дунум је келтског порекла и значи утврђење или град. Синги је било име трачког племена које је живело у околини. Положај Сингидунума, као пограничног града Римске империје који је лежао на траси моћне речне комуникације - Дунаву, био је од стратешког значаја.

 

    Цивилно насеље

Уз војни логор , Римљани су насељавали ветеране својих легија како би још више обезбедили своју границу. Претпоставља се да је војно насеље било на простору Доњег града. Насеље ветерана се временом ширило.Најпре је расло досељавањем трговаца, а затим и свих осталих. Од војног насеља настало је цивилно насеље.

Са централног трга, где је смештен римски форум са градским већем и управним зградама, шириле су се две главне улице дуж данашње Васине и Кнез Михаилове. Ту су се налазиле стамбене зграде античког града, вероватно скромније грађевине, као и бројне тржнице.

 Да би се живот у Сингидунуму нормално одвијао, била је потребна и комунална инфраструктура. О томе говоре остаци римског водовода чија је траса ишла из правца Малог Мокрог Луга преко делова Звездаре и Врачара, Пионирског парка, све до Београдске тврђаве. О томе сведоче и остаци једне водоводне цеви у Римској дворани Бибилиотеке града Београда, као и остаци бројних канала у којима су биле смештене водоводне цеви.

У Сингидунуму је постојала снажна домаћа провинцијална уметност и занатство, којим су се задовољавале потребе града.

 

   Уметност

Пронађене скулптуре упућују на мешавину култура који су у граду постојали до краја IV века. На простору Београдске тврђаве, на више места, у објектима из турског доба као и из доба аустријске управе, изложени су камени споменици који потичу са разних локалитета на територији Сингидунума. У Великом барутном магацину - Барутани уДоњем граду налази се поставка Народног музеја са римским статуама, стелама, саркофазима и жртвеницима.

 

 

   Viminacium

Виминацијум као значајно војно седиште и главни град римске провинције Moesia Prima поникао је на територији келтског племена Скордиска.

Са својим повољним положајем према Дунаву и луком, био је једна од најзначајнијих војних постаја. Град се налазио на раскрсници путева који су повезивали северни део Балканског полуострва са осталим деловима римске империје.

Готово да није било цара који није прошао кроз Виминацијум или у њему боравио дуже или краће време. Од посета римских императора најзначајнији су боравци Хадријана, Септимија Севера, Гордијана III, Филипа Арабљанина, Требонија Гала, Хостилијана, Диоклецијана, Константина Великог, Констанција I и Јулијана. Колико је познато, Грацијан је био последњи император који је посетио Виминацијум.

Остаци античког Виминацијума данас леже испод ареала села Стари Костолац и Дрмно, 3 km од Костолца и око 100 km југоисточно од Београда.

До сада су истражене следеће грађевине: амфитеатар, маузолеј, терме, porta

pretoria, меморије и аквадукт, а пронађено је и више од 13 500 гробова.

    Амфитеатар

Првобитни амфитеатар, изграђен почетком II века, био је од дрвета. Током II века гради се нови од камена и дрвета. Овај објекат представља типичан пример провинцијалног амфитеатра, који се подиже уз војна утврђења у пограничним провинцијама европског дела Царства.

У централном делу амфитеатра, где су се одржавале игре, налази се арена овалног облика. Она представља централни простор равне површине покривен песком (harena), по коме је и добила име. Око арене се простире високи зид (balteus), који је био фреско осликан. 

На основу резултата археолошких истраживања урађена је реконструкција дела амфитеатра.

    Терме

Терме представљају типично римске грађевине. Као објекти јавног карактера појављују се у време Царства како у Риму тако и у провинцијама. Оне не представљају само места за одржавање хигијене већ и места за одмор и разне друштвене активности. Виминацијумске терме се могу издвојити не само по својој раскоши већ и специфичном архитектонском решењу. Археолошким ископавањима регистровано је укупно 5 конхи од којих су 4 у функцији тепидаријума (базени са топлом водом) док је пета конха представљала фригидаријум (базен са хладном водом). Остаци фреско-малтера указују да су терме биле раскошне. Под старијих терми који се налазио на стубићима од опека био је прекривен мозаиком. Велики број жижака указује на чињеницу да су терме коришћене и ноћу.

   Меморија

У оквиру локалитета презентоване су 3 меморије на две локације.

.  Све гробне преграде биле су засведене. Сви гробови су опљачкани и уништени.

Друга меморија има девет гробних места. Меморија је грађена од опеке везане кречним малтером. Зидови су омалтерисани изнутра и на њима се уочавају трагови црвене, зелене и плаве боје. Посмртни остаци покојника нису нађени сем поједних ситних фрагмената дислоцираних костију.

 

    Аквадукт

Римски аквадукт је откривен у дужини од око 1000 метара. Аквадукт је зидан од камена који је везан кречним малтером. Стране аквадукта су заливене прво водонепропусним малтером, а затим кречним. Дно аквадукта је израђено од опека са печатима римских легија које су градиле овај аквадукт. У горњем делу аквадукт је био покривен масивним подним опекама. Аквадукт потиче из I века. Изванредан је грађевински и инжењерски подухват. Од изворишта до римског града и војног логора нагиб аквадукте износи 1-2 промила. На појединим местима налазе се уписана имена мај стора кој и су учествовали у његовој градњи. Аквадукт ј е срушен у првој половини V века приликом најезде Хуна.

 

    Уметност

Фреске

У Виминацијуму је пре 1700 година живео сликар који је насликао такве слике на зидовима гробница да је њима пробио стандарде свога времена. Најзначајнија од њих јесте она коју су археолози назвали „Дивина“, и она се сматра најлепшом фреском касноантичке уметности. Због положаја руку ипогледа у страну добила је епитет „Мона Лиза касне антике“

Остаци античког Виминацијума, у виду археолошког налазишта, данас

представљају непокретно културно добро од изузетног значаја. 

 

   Felix Romuliana

Гамзиград ce налази на територији која је почетком I века н.е. била укључена у Римско царство и то најпре као део Горње Мезије (Moesia Superior), а касније као део Приобалске Дакије (Dacia Ripensis). Осамдесетих година прошлог века међу ископинама блиставих мозаика и скулптура нађена је архиволта од туфо-пешчара на којој је уклесан натписFelix Romuliana. Тај налаз коначно сврстава Гамзиград у споменике римске дворске архитектуре.

 

Felix Romuliana се налази у селу Гамзиград,11 km западно од Зајечара, близу

магистралног пута Параћин-Зајечар. Од Београда овај локалитет је удаљен око 250 km.

Настанак Ромулијане везан је за име императора Каја Галерија Валерија Максимилијана који након победе над Персијанцима одлучује да сагради велику грађевину чијом би изградњом обележио место свог рођења и узвисио своју мајку Ромулу. Та победа омогућила му је да објави мит о себи и својој мајци - Ромула га је зачела са Марсом тако да он постаје син смртнице и бога рата, баш као што је и Диониса, Херкула и Асклепија родила мајка смртница док им је отац био врховни бог.

 Уметност

На територији Србије откривено је неколико портрета који се убрајају у најсјајније примере римске портретне уметности. Међу њима су и царски портрети од порфира који су пронађени у Гамзиграду.

Порфирна глава која је пронађена била је глава зрелог мушкарца  припадала је статуи која је приказивала Галерија у натприродној величине са Земљином куглом у левој руци, и то у тренутку кад га богиња победе Викторија крунише тријумфалном круном. Круна на глави јасно упућује на Галеријеву велику победу над Персијанцима 297. године.

То је приказ самоувереног императора, који ужива особиту наклоност богова, у чијој је руци цео свет, а у круни - цела тетрархиЈа. 

Мозаици су оно што Ромулијану чини драгуљем уметности позне антике. По лепоти и мајсторству израде ови мозаици превазилазе све оне који су прекривали подове најрепрезентативнијих грађевина тог времена:

 

    Naissus

Град Наис је заузимао средишњи положај у Горњој Мезији. Лежао је на десној обали Нишаве. Налазио се на чворишту трансбалканских путева. Град био важан административни, војни и економски центар. Наводи се да је у граду постојала радионица за израду предмета од сребра, што упућује да је град био једно од места где се производило оружје за римску војску.

Најзначајнији догађај повезан са Наисом десио се 269. године када је, у близини града, цар Клаудије II Готски у великој бици разбио војску Гота . 

Више царских едиката потписаних у Наису између 315. и 334. године сведоче о Константиновим честим боравцима у родном граду. После смрти Константина, у Наису и даље бораве цареви, задржавајући се ту приликом дугих путовања, или се пак, припремају за борбу са супарницима. У V веку Наис страда од напада Хуна. После Хуна, град поново разарају Готи. Феликс Каниц, који је од 1850. године, у неколико наврата посећивао и бележио рушевине Ниша, обавио је прва обимнија истраживања античког Наиса.

Од извора Каменичке реке до Наиса је водио аквадукт који је град снабдевао

водом.

У граду су били присутни бројни култови, о чему сведоче налази жртвеника, скулптура и ситне бронзане пластике. Натписи са жртвеника указују да су претежно заступљени култови римских божанстава - Јупитера, Јуноне, Фортуне, Либера и Либере, Херкула али и Митре као и трачких или илирских божанства.

    Портрети

На територији Наиса или у његовој непосредној близини откривено је више значајних портрета.

Најзначајнији је портрет Константина Великог .

Скулптура Јупитера на трону најсликовитије је сведочанство о духовним стремљењима и естетским захтевима житеља Наиса у периоду када ј е римска држава била на врхунцу своје моћи.

Mediana je била предграђе античког Ниша. Од града је била удаљена три миље, како саопштава Амијан Марцелин. Настала је у време пуног процвата античког Naissusa (II - IV век) када град, захваљујући погодном географском положају на Балкану, постаје важан војнополитички и економски центар у коме се спајају путеви са разних страна Царства.

 

Економском, културном и урбанистичком интегритету Наиса и Медијане делом је, свакако, допринео и Константин I који је ту рођен.

Медијана захвата површину од приближно 40 хектара.

До сада је на овом подручју откривено и идентификовано неколико грађевина: вила са перистилом, немфеумом и термама, потом житница (horreum), водена кула.

    Терме

Терме су на Медијани биле у саставу главне виле. Чинио их је низ међусобно повезаних просторија различите намене, а најзначајније су биле:

>свлачионица (apodyterium),

>вежбаоница (palestra),

>топло купатило (caldaria),

- хладно купатило (frigidarium)

>просторија за знојење (sudatorium),

 

    Водоторањ

Још од 312. пре нове ере, по пројекту етрурских архитеката, у римском царству грађени су бројни системи за водоснабдевање познати под називом аквадукт.

Водоторањ, којим се редовно завршавао сваки римски аквадукт и без кога се тешко може замислити дистрибуција воде у насељу, откривен је седамдесетих година током заштитних ископавања.

 

Уметност

У готово свим просторијама виле на Медијани пронађени су мозаици које су радили најбољи уметници тога времена. Најзначајнији од њих су били речно божанство, медуза и мозаик са геомериј ским и флоралним мотивима.

Свуда no Медијани - no насељу и no врту - постојале су статуе божанстава од белог мермера. Њима су представљена различита божанства која су у већини случајева имала лекарска својства:

 

    Iustiniana Prima

Јустинијан је рођен у једном сеоцету крај Ниша - Таурисију па је из личних и политичких разлога поклањао велику пажњу сигурности и унапређењу Балкана, а посебно Средоземне Дакије и Дарданије. У првим годинама његове владавине обновио је Наис, Улпијану, Сингидунум и Виминацијум, док је у близини свог родног места подигао нов, велелепан град - Прву ЈустиниЈану (Iustiniana Prima). Битан податак Је и тај да је Царица Теодора, лепа и амбициозна жена цара Јустинијана, који је неизмерно волео, рођена је у селу Лебане па је могуће да је и она значајно утицала на свог мудрог и моћног мужа да изгради овај раскошни град.

Ово археолошко налазиште представља место где су пронађени остаци једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балканског полуострва из VI века.

Остаци Царичиног града, у виду археолошког налазишта, данас представљају

непокретно културно добро од изузетног значаја.

  

   Закључак

После детаљног описа римских градова и палата на подручју наше земље може се закључити да она поседује велико богатство староримског наслеђа на територији Србије који су од немерљивог историјског и археолошког значаја. Ова триторија обухвата више од шест стотина километара и протеже се од Војводине до југа Србије - од Сирмијума (Сремске Митровице) до Царичиног града код Лебана. Римљани се представљају не само као освајачи и ратници, већ као једна високоразвијена цивилизација која је на овим просторима оставила за собом монументалне архитектонске споменике са аквадуктима, термима, гробницама, мозаицима, фрескама, скулптурама и другим уметничким садржајима који сведоче о естетици, стилу и квалитету живота. 

    Литература

1.          Срејовић, Д,. Искуства прошлости, Ars libri, Београд, 2001.

2. Лопандић, Д., Пурпур империје, римски цареви са простора Србије и Балкана, Book & Marso, Београд, 2007.

3. Срејовић, Д., Лаловић A., Felix Romuliana, Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 1989.

4.   Петровић, Р., Romuliana Arcana, Центар за митолошке студије Србије, Београд- Рача, 1999.

5.   Bavant, B., Иванишевић В., Iustiniana Prima; Царичин град, Француски културни центар, Београд, 2003.

6.   Поповић, В., Sirmium, град царева и мученика, Пројекат Благо Сирмијума, Сремска Митровица, 2003.

7.          Народни музеј Ниш, Медијана, Ниш, 2006.

 

 

SCENARIO: Juliette Towhidi / Cecelia Ahern

ŽANR: Komedija / Romantika

GLAVNE ULOGE: Lilly Collins, Sam Claflin, Christian Cooke

Ford Mustang je "pony car" automobil marke Ford i proizvodi se od 1964. godine, Mustang je bio Fordov najprodavaniji novi model još od modela A. Mustang je jedan od najstarijih Fordovih modela koji je još uvek u proizvodnji, trenutno je u petoj generaciji. Mustang je stvorio "pony car" klasu automobila, pa su uskoro došli konkurenti poput Camara, Javelin-a. 

 

Prva generacija

  Prva generacija se proizvodila 9 godina i u tom razdoblju se konstantno nadograđivala, prvi u odnosu na zadnji model prve generacije je 510 kilograma lakši i 20 centimetara kraći. Mustang je sagrađen na tadašnjem Falconu i spadao je u kompaktnu klasu, kako su noviji modeli bili veći i snažniji 1971. godine Mustang je ušao u klasu muscle car-a. Mustang se proizvodio kao limuzina, kabriolet i kao karavan.

 

Druga generacija

 Kako je stanje u svetu 1973. godine bilo pogođeno krizom energenata, Ford je bio već spreman napraviti potpuno novi Mustang. Novi mustang je manji i preko 200 kg lakši jer je tadašnje tržište to zahtevalo. Premda je manji, novi Mustang je bio pažljivo sastavljen te je u prvoj godini proizvodnje prodano 386.000 automobila. Do kraja proizvodnje 1978. godine prodano ih je preko milion. Ovaj Mustang se proizvodio kao karavan.

 

Treća generacija

Treća generacija se proizvodila 14 godina na Fordovoj Fox platformi koju su koristili mnogi Ford modeli poput Ford Fairmonta i Mercury Zephyra. 1987. godine je urađen facelift koji je prilično promenio izgled automobila. Ovaj Mustang se proizvodio kao limuzina, kabriolet i karavan sa troje vrata. Mjenjači korišteni u ovom Mustangu su automatski sa 3 odnosno 4 brzine i ručni s\ 4 odnosno 5 brzina.

 

Četvrta generacija

 Nova generacija kodnog imena SN-95 je sagrađena na nadograđenoj Fox platformi u koju je Ford uložio 700 miliona američkih dolara. Glavni cilj je bio upravljivost i udobnost automobila. Osnovni model je pokretao 3,8 litreni V6 uparen sa ručnim menjačem sa 5 brzina, kao opcija je bio automatik sa 4 brzine. Snaga motora je 145 KS a 1996. je nadograđen na 150 KS i dodan je novi opcijski automatski mjenjač s 4 brzine. Svi Mustanzi su imali disk kočnice na svim kotačima i zračne jastuke dok je ABS bio opcija.

Mustang GT je imao jači i poboljšan motor. Motor je bio 5,0 L sa 215 KS. 1996. godine GT je dobio novi 4,6 litreni V8 sa 215 KS, 1998. godine motor je nadograđen i razvijao je 225 KS.
1999. godine urađen je facelift, 3,8 L V6 sa 190 KS je postao osnovni model. Pred kraj proizvodnje taj motor je zamenjen sa 3,9 litrenim V8. Faceliftani GT je pokretao isti 4,8 L V8 sa 260 KS.

 

Peta generacija

 Peta generacija se proizvodi od 2005. godine, facelift je urađen 2010. godine. Kao i kod prethodnik generacija tako je i na ovom modelu napravljeno mnogo nadogradnji. Proizvodi se u AutoAlliance International tvornici u Michiganu. Ovaj Mustang je sagrađen na Ford D2C platformi koju ne deli sa ostalim automobilima. Ova generacija ima nekoliko varijanti: Mustang GT/California Special, Shelby Mustang, Bullitt Mustang, Boss 302 Mustang.

 

Медведи су фамилија крупних сисара из реда звери. Медведи живе у различитим стаништима, од тропских до поларних и од планинских до равничарских. Од давнина људи лове медведе користећи њихово месо за исхрану и крзно за одећу. Посматрајући пећинске медведе у потрази за храном, људи су могли закључити које врсте биљака су јестиве. Својим деловањем човек непрестано доприноси смањењу популације медведа, угрожавањем њихових станишта. Упркос закону о заштити медведа, људи и даље лове медведе, због хране, заштите имања и стоке, спортског лова, и традиционалне медицине.

Од станишта зависи начин исхране медведа. Највећи број врста медведа се храни корењем, бобицама, рибом. 

Sve veća zagađenja i emisija štetnih gasova utiču na pojavu globalnog zagrevanja i klimatskih promena. To je proces koji je usko povezan sa progresom industrije i tehnologije. Jedan od najvećih uticaja na klimatske promene ima efekat staklene bašte. Njega karakteriše povećana koncentracija ugljen-dioksida u višim slojevima atmosfere. On formira sloj koji ne dozvoljava štetnim UV zracima da napuste atmosferu i tako povećava temperaturu na zemlji odnosno dovodi do pojave globalnog zagrevanja. Najveće posledice to može imati na povećanje nivoa svetskog mora zbog topljenja arktičkih lednika što može dovesti do poplava ili drugih prirodnih katastrofa. Naučnici sve više rade na pronalaženju rešenja za ovu situaciju. Kao neka od glavnih rešenja se nameću korišćenje obnovljivih izvora energije ili korišćenje automobila na električni pogon.                            

Ламборгини је италијански произвођач спортских аутомобила врхунских перформанси чије је седиште у италијанском селу Сант'Агата Болоњезе у близини Болоње.  Ламборгини је данас у власништву немачког произвођача Ауди АГ, које је у ствари предузеће у власништву Фолксфаген групе. 

 Предузеће је основано од стране Ферућио Ламборгинија. Претходно је Ламборгини био произвођач трактора. 

 Најпознатији модели Мијура, Дијабло и Мурсијелаго сматрају се најпожељнијим аутомобилима данас и најзаслужнији су за славу компаније.

 Историја

Први Ламборгини 350ГТВ представљен је на аутосалону у Торину. Продаја овог модела почела је следеће године. Након овог модела произведен је и модел 400ГТВ. Продаја ова два модела обезбедила је средства за стварање легендарног Ламборгини Миуре.

 

Након овог модела настали су модели који су били цењени широм света. Неки од њих су  ЛП500 Каунтач, његов наследник Диабло, као и последњи супераутомобил Мурсиелага.

 

Ламборгини се нашао под влашћу многих гиганата широм света. Након банкрота нашао се браће Мирман из Швајцарске, након чега га је преузео Крајслер. Након тога га је преузео Томи Сухарто да би 1998. године једини власник постао Ауди АГ.

Увод

Формула 1 је најбржа трка моторних возила и заснива се на серијама трка које се одржавају на посебним стазама (тзв. пистама) или на затвореним градским улицама. Резултати се објављују у две категорије и одређује се две врсте победника:најбољи возач Формуле 1 и најбољи конструктор(екипа) возила Формуле 1.

 

Историја 

Прво такмичење Формуле 1 одржано је 1950. године. Првенство Формуле 1 је први освојио италијан Ђузепе Фарина.Због технолошких напредака у 90-им цена такмичења у Формули 1 је драматично порасла. То је повећало финансијски терет, што је резултовало да нискобуџетне екипе нису финансијски могле опстати у Формули 1. 

Трка и стратегија 

Сваки викенд Велике награде почиње у петак са два слободна тренинга,а наставља се у суботу са још једним слободним тренингом. Након слободних тренинга настављају се квалификације за недељну трку. Квалификације се одржавају по систему елиминација. Има 3 рунде. У првој рунди излазе се свих 22 возача на стази, најбржих 16 у тој рунди пролазе у следећу. 1. рунда траје 18 минута. Друга рунда траје 15 минута, и најбржих 10 пролази даље. 3. рунда траје 12 минута. Најбржи у тој рунди осваја пол позицију у трци.

Закључак

Формула 1(скраћено Ф1) је најбржа и вероватно најатрактивнија трка моторних возила.То је веома популаран спорт који се прати у више од 100 земаља. Формула 1 је један од најскупљих спортова и улагања спонзора су огромна, а та улагања се преносе на велике буџете тимова који се боре у Формули 1.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Jun 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• Фолклор
• Kako učiti
• Strategija i taktika
• Internet
• Ј-22 Oрао
• Ljubav
• Rimski gradovi na teritoriji Srbije
• Love , Rosie
• Ford Mustang
• Posao pilota

• Generalna [18]
• II-2 [2]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom